Gledajući unazad, u daleku, ali i neposrednu prošlost, a pritom razumevajući današnji trenutak i verujući u budućnost, možemo sa sigurnošću reći da je masonerija u Srbiji uspešno obnovljena i da je na pravom putu. Pored svih teškoća i prepreka na koje je nailazila, njen dalji razvoj je, postojanjem, delovanjem i ubrzanim rastom Regularne Velike Lože Srbije, stabilan i siguran.
Svetlost je na ovaj prostor uneta još u 18. veku, ali je prošlo tek 95 godina od, nama daleke, 1919. godine, trenutka kada je osnovana prva Velika slobodnozidarska Loža na prostoru današnje Srbije. Neuobičajen je put njenog nastanka, a on je vezan za turobnu istoriju ovog evropskog regiona. Dok su se u masonskom svetu, već postojeće Lože stavljale pod zaštitu Velikih Loža na teritoriji države u kojoj su delovale i iz njih se rađali pobočni redovi, ovde su istorijske okolnosti nametale drugačiji redosled.
Tek je stvaranje nove države – Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije i Kraljevine Jugoslavije, obezbedilo uslove za formiranje Velike Lože. Ona je prolazila težak put uspona i padova, čak i duge periode dubokog sna, ali sama svetlost i njena ideja, nisu nikada ugašene. Želja za istinom, pravdom i slobodom vodila je oduvek one prave. Svetlost je ponovo rasplamsana, Velika Loža je probuđena. Nekoliko burnih godina je prošlo. Bezbroj teškoća nas je pratilo i sputavalo. Ipak, veliki entuzijazam, rad i napor, doveli su nas do današnjih dana.
Stvari su najzad došle na svoje mesto. Regularna Velika Loža Srbije je ponovo postala izvorište slobodnozidarske ideje, zaštitnica 39 pravih i potpunih slobodnozidarskih Loža, bratstva od skoro 1.500 posvećenih ljudi na dobrom glasu, koren i osnov pobočnih redova. Zahvaljujući tome, sav masonski svet danas, u Regularnoj Velikoj Loži Srbije prepoznaje stvarnu snagu i jedinog nosioca suverene i vrhovne masonske vlasti na teritoriji današnje države Srbije – legitimnog naslednika prve Velike Lože.