Gledajući unazad, u daleku, ali i neposrednu prošlost, a pritom razumevajući današnji trenutak i verujući u budućnost, možemo sa sigurnošću reći da je masonerija u Srbiji uspešno obnovljena i da je na pravom putu. Pored svih teškoća i prepreka na koje je nailazila, njen dalji razvoj je, postojanjem, delovanjem i ubrzanim rastom Regularne Velike Lože Srbije, stabilan i siguran.
Svetlost je na ovaj prostor uneta još u 18. veku, ali je prošlo tek 95 godina od, nama daleke, 1919. godine, trenutka kada je osnovana prva Velika slobodnozidarska Loža na prostoru današnje Srbije. Neuobičajen je put njenog nastanka, a on je vezan za turobnu istoriju ovog evropskog regiona. Dok su se u masonskom svetu, već postojeće Lože stavljale pod zaštitu Velikih Loža na teritoriji države u kojoj su delovale i iz njih se rađali pobočni redovi, ovde su istorijske okolnosti nametale drugačiji redosled.
Tek je stvaranje nove države – Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije i Kraljevine Jugoslavije, obezbedilo uslove za formiranje Velike Lože. Ona je prolazila težak put uspona i padova, čak i duge periode dubokog sna, ali sama svetlost i njena ideja, nisu nikada ugašene. Želja za istinom, pravdom i slobodom vodila je oduvek one prave. Svetlost je ponovo rasplamsana, Velika Loža je probuđena. Nekoliko burnih godina je prošlo. Bezbroj teškoća nas je pratilo i sputavalo. Ipak, veliki entuzijazam, rad i napor, doveli su nas do današnjih dana.
Stvari su najzad došle na svoje mesto. Regularna Velika Loža Srbije je ponovo postala izvorište slobodnozidarske ideje, zaštitnica 62 Lože, bratstva od preko 2000 posvećenih ljudi na dobrom glasu, koren i osnov bočnih redova. Zahvaljujući tome, sav masonski svet danas, u Regularnoj Velikoj Loži Srbije prepoznaje stvarnu snagu i jedinog nosioca suverene i vrhovne masonske vlasti na teritoriji današnje države Srbije – legitimnog naslednika prve Velike Lože.