TEKSTOVI I VIDEO PRILOG O RVLS U DNEVNIM LISTOVIMA „BLIC“ I „24 SATA“

Kompanija „Ringier“, izdavač dnevnih listova i internet sajtova „Blic“ i „24 sata“ obratila se Regularnoj Velikoj Loži Srbije sa zahtevom da poseti centralni Hram RVLS u Beogradu i da objavi članak i video prilog o Slobodnom zidarstvu i funkcionisanju RVLS.

Odbor za odnose sa javnošću RVLS je sa zadovoljstvom izašao u susret novinarima i snimateljima Blica i 24 sata, tako da u nastavku možete pročitati objavljene tekstove i pogledati video prilog, preko donjih linkova.

LINK ZA TEKST I VIDEO PRILOGE NA SAJTU „BLIC“-a:
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/rituali-svece-i-svevidece-oko-blic-iza-vrata-tajne-loze-masona-u-srcu-beograda/y4zy527

http://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/otkrivamo-ovo-su-prava-znacenja-masonskih-simbola/n4tl3pc

LINK ZA TEKST I VIDEO PRILOG NA SAJTU „24 SATA“:
http://www.24sata.rs/usli-smo-u-masonski-hram-u-srcu-beograda/34579

Takođe, ovde objavljujemo i integralni intervju sa Zoranom Đukanovićem, predsednikom Odbora za odnose sa javnošću RVLS, koji ipak, zbog nedostatka prostora, nije objavljen u integralnom obliku…

Za početak nam recite kako se postaje Mason u Srbiji? Koje tačno kriterijume mora da ispuni čovek da bi postao Mason, koliko traju provere i kako izgleda proces učlanjenja? Da li Loža prilazi pojedincima, ili oni sami mogu Vama da pristupe?
Prijem u Bratstvo slobodnih zidara – masona, tačnije prijem u Regularnu Veliku Ložu Srbije, definisan je u okviru Konstitucije i to na dva načina. Prvi način podrazumeva da Brat majstor, koji se nalazi na trećem, najvišem, majstorskom stepenu, predlaže kandidata za prijem u Bratstvo. On se naziva prvim jemcem, a potrebno je da kandidat ima i drugog jemca, koji takođe poznaje kandidata. Nakon predlaganja, ukoliko Loža prihvati kandidaturu, potrebno je da kandidat obezbedi potvrdu o neosuđivanosti, kao i potvrdu da se protiv njega ne vodi nikakav sudski postupak i svoju biografiju. Sledeći korak jeste određivanje dvojice nezavisnih istražilaca koji će obaviti razgovor sa kandidatom i dostaviti svoje mišljenje Loži u pisanoj formi. Ukoliko sve ove provere prođu pozitivno, obavlja se glasanje unutar Lože i donosi se odluka o prihvatanju, odlaganju ili odbijanju prijema.
Drugi način podrazumeva da gospodin koji želi da zatraži prijem u Bratstvo, a ne poznaje nikog od Braće, tačnije nema svog jemca, treba da „pokuca na vrata Hrama“, kako se to kaže u masonskoj terminologiji, a to podrazumeva da preko zvaničnog sajta Regularne Velike Lože Srbije treba da zatraži prijem. Nakon toga se pokreće slična procedura, s tim što je nivo provere dosta detaljniji, imajući u vidu da kandidat prethodno nije bio poznat Bratstvu.

Da li je Slobodno zidarstvo otvoreno za sve religije sveta?
Apsolutno, da. Preduslov za prijem u Bratstvo jeste da je kandidat verujući čovek, jer, po nama, verujući ljudi u sebi nose najviše vrednosti čovečanstva. Dakle, uopšte nije bitno koje je vere kandidat, ali je bitno da je u pitanju verujući čovek. Upravo zbog toga, zbog poštovanja svih zvaničnih religija sveta, Bratstvo slobodnih zidara – masona koristi termin „Veliki neimar svih svetova“ ili „Veliki arhitekta“ za našeg stvoritelja – a svakom Bratu se ostavlja sloboda da stvoritelja tumači na sopstveni način. O religiji, veri i politici se u Loži ne razgovara.

Koja je uloga Masona u Srbiji i u svetu?
U najkraćem, osnovni zadatak svakog Brata masona jeste da „radi na sebi“, odnosno da od sebe napravi što je moguće boljeg čoveka, i da svojim primerom, radom i zalaganjem, doprinosi svom neposrednom okruženju, društvu u kome živi i čovečanstvu u celini.
Iako vlada uvreženo mišljenje da su masoni negativna pojava, istina je potpuno drugačija. Uloga masona kroz istoriju to i dokazuje. Dovoljno je da svako ko želi, na internetu potraži spiskove poznatih svetskih masona i biće potpuno jasno iz njihovih dela, kakvi su oni ljudi bili. Isto važi i za srpske masone. Mnogi najveći umovi koje je srpski narod iznedrio bili su masoni, a i danas, veliki broj srpskih naučnika, umetnika, profesora, lekara i stručnjaka jesu masoni.

Slobodno zidarstvo se najčešće pominje kao nešto misteriozno, ponekad čak i mračno i uglavnom ga opisuju kao tajno društvo. Da li je ovo istina?
Potpuno je razmuljivo da je takvo mišljenje o slobodnom zidarstvu postojalo ranije, ali danas, kada nam je svaka informacija dostupna na par klikova mišem na kompjuteru, to više nije razumljivo. Naime, Regularna Velika Loža Srbije (RVLS) je zvanično registrovano udruženje kod nadležnih državnih organa, što se može proveriti odlaskom na sajt Agencije za privredne registre. RVLS ima svoj sajt (www.rgls.org) koji je dostupan svima i na njemu se redovno objavljuju vesti u vezi sa našim delovanjem, uključujući i fotografije. Mnogi od naših članova su se i javno deklarisali da pripadaju Bratstvu, mada je to isključivo individualni čin.
Takođe, dovoljno je da u Google-u ukucate „masonske tajne“ ili nešto slično tome, doduše, lakše je na engleskom jeziku, i pojaviće vam se na hiljade stranica gde možete videti masonske hramove, rituale, „tajne“ znakove i simbole i mnogo toga, a dobar deo i o masonima iz Srbije. Dakle, danas se za masone može reći sve, samo ne da je to tajno društvo.

Zbog čega se u narodu širi tolika doza mistike oko Slobodnog zidarstva? Da li imate neku pretpostavku zbog čega ga povezuju sa velikim teorijama zavera?
Jednostavno, masoni su se oduvek borili protiv neznanja, protiv tiranija, protiv okoštalih i zastarelih sistema, a to mnogima nije odgovaralo, kao i danas. Samim tim, najlakši način jeste da se masoni optuže za razna nedela i da se diskredituju na taj način.
Ono što u velikoj meri doprinosi tom misticizmu jesu masonski rituali, simboli i druge aktivnosti koje se mahom pogrešno ili zlonamerno tumače, jer su oni puni alegorija, za čije razumevanje je ipak potrebno vreme i dobra volja, a toga najčešće nedostaje, te je lakše odmah sve „ocrniti“, kako se to kaže narodskim jezikom.

Često se Masoni nazivaju i Iluminatima – da li su to dva naziva za istu stvar ili je, pak, u pitanju zabluda?
Iluminati su bili protivnici Katoličke crkve jer su oni „osvetljavali“ put ka pravoj istini, koja je često bila potpuno suprotna crkvenim učenjima. Svetlost u slobodnom zidarstvu igra veliku simboličku ulogu i označava suprotnost tami, odnosno svemu lošem. I mi za sebe kažemo da smo na „putu ka svetlosti“, ali to ne znači da slobodni zidari imaju veze sa Iluminatima, jer se, ponavljam, masoni ne bave religijom.

Rituali su najstrože čuvana tajna Slobodnih zidara, ali možete li barem malo da nas uputite u to čemu služe, koja je svrha samog rituala?
To je takođe potpuno pogrešno. Masonski rituali uopšte nisu tajni i mogu se za par minuta pronaći na internetu. Naši rituali se sastoje iz tri osnovna stepena – učeničkog, pomoćničkog i majstorskog stepena. Postoje i takozvani bočni redovi, koji čine nadogradnju osnovna tri stepena slobodnog zidarstva, gde imamo više stepene.
Kao što sam već rekao, rituali su zapravo alegorijske priče koje imaju za cilj da Braću podstaknu na razmišljanje, da ih ojačaju na putu „samospoznaje“, a to je put kome teže sva Braća. Spoznati samog sebe je najteži zadatak.
Dakle, kada bi bilo ko, ko nije mason, pročitao neki od naših rituala, u prvi mah mu možda ne bi bilo baš sve jasno, ali nakon nekoliko čitanja, svako bi shvatio da su naši rituali zapravo vodiči ka tome da ljudi treba da budu bolji, tolerantni, pošteni, iskreni, pažljivi i brižni prema svojoj porodici, prijateljima, rodbini, komšijama, svojim sugrađanima, prema svojoj državi, čije zakone poštujemo i borimo se da bude bolja.

Koliko često održavate sastanke i da li su oni samo za članove? O čemu bi, na primer, moglo da bude reči na sastanku?
Braća, kako se mi masoni međusobno nazivamo, okupljaju se u okviru svojih Loža nekoliko puta mesečno na tzv. ritualnim i konferencijskim radovima. Regularna Velika Loža Srbije ima 35 Loža pod svojom zaštitom sa oko 1.200 članova, u velikom broju mesta širom Srbije i sve one imaju svoj raspored sastajanja. Ritualni radovi se održavaju po stepenima, gde se obrađuje svaki stepen ponaosob i ti sastanci se održavaju u našim hramovima, u masonskim odorama, sa odgovarajućim regalijama, scenografijom i svom simbolikom koja prati naš rad.
Sa druge strane, konferencijski sastanci su zapravo funkcionalni sastanci, koji se mogu održavati van hramova, gde se Braća u opuštenoj atmosferi bave tehničkim i organizacionim pitanjima Lože. Takođe, organizuju se i brojni radovi i susreti više Loža odjednom, druženja sa porodicama, sa decom, izleti, zajednička putovanja i brojne humanitarne aktivnosti.
Pored toga, održava se svakodnevno i veliki broj upravnih sastanaka, raznih odbora unutar RVLS, sastanci Velikog Sekretarijata, sednice Lože Velikih Oficira, sednice Velikog Veća, godišnje i vanredne Skupštine, međunarodni skupovi u zemlji i u inostranstvu i dr. Primera radi, prošle godine je u organizaciji RVLS održan najveći evropski masonski skup u Beogradu – Evropska Konferencija Velikih Majstora, na kojoj su učestvovale 44 strane delegacije.

Kod nas se za samu reč „Mason“ vezuje prilično negativna konotacija, dok u nekim zemljama Zapadne Evrope to uopšte nije slučaj. Zbog čega je to tako?
Sve u životu vremenom sazreva. Slobodno zidarstvo svoje korene vuče hiljadama godina unazad i logično je da je slobodno zidarstvo u razvijenijim zemljama znatno ranije postalo normalna stvar. Naše prostore prate brojne nedaće, sve do današnjih dana, te slobodno zidarstvo nije imalo kontinuitet i jednostavno nije imalo priliku da se adekvatno predstavi našoj javnosti. Poslednjih 25 godina od kada je ponovo probuđeno slobodno zidarstvo u Srbiji, nakon samouspavljivanja pred II svetski rat, prolazi kroz sve očekivane probleme, tačnije i ono sazreva, da bi tek sada, polako, došlo u fazu da našu javnost detaljnije upozna sa svojim delovanjem.

Koliko je teško biti javni Mason u našoj zemlji? Da li se Vaši članovi susreću sa neprijatnim situacijama?
Uopšte nije lako. To je veliki izazov za svakog Brata. Pre svega, potrebno je da izdvoji vreme, da se posveti Bratstvu i radu na sebi, potrebno je dosta učenja… Zatim, potrebno je da se nosi sa time da je deo nečega prema čemu vlada prilično negativan stav u javnosti i da to „breme“ nosi stalno sa sobom. Potrebno je da često krije nešto, što uopšte ne bi trebalo da se krije. Mi smo svi ponosni na to što smo deo „bratskog lanca“ i na neki način maštamo o tome da ljudi u Srbiji vremenom shvate da se masoni ne bave mračnim i zakulisnim aktivnostima, da nismo nikakvi izdajnici, strani plaćenici, nevernici… Nadamo se da će doći vreme kada će se naš narod ponositi svojim masonima, a već danas ima mnogo razloga za to, imajući u vidu šta sve srpski masoni čine za boljitak Srbije i celog čovečanstva.

Koji su slavni Srbi bili Slobodni zidari? Da li smete da otkrijete za nekog ko je danas aktuelan?
Najveći deo onoga, čime se danas ljudi u Srbiji ponose, delo je masona. Navešću samo neke… Vuk Stefanović Karadžić, Dositej Obradović, Petar Petrović Njegoš, Knez Mihailo Obrenović, Kralj Petar I Karađorđević, Kralj Aleksandar I Karađorđević, Mitropolit Stratimirović, Živojin Mišić, Stevan Mokranjac, Jovan Dučić, Stevan Sremac, Jovan Jovanović Zmaj, Branislav Nušić, Slobodan Jovanović, Đorđe Vajfert, Mihajlo Pupin, Ivo Andrić i dr. Naravno, više o istoriji slobodnog zidarstva u Srbiji možete pročitati na našem sajtu, a RVLS već godina širom Srbije organizuje masonske izložbe kojima približava slobodno zidarstvo našem društvu.
Što se tiče današnjeg članstva, nije dozvoljeno iznositi imena, ali mogu reći da članove Regularne Velike Lože Srbije danas čine ljudi koje svakodnevno srećete u prodavnici, na poslu, na ulici – to su uzorni građani Srbije, svih nacija i vera, ljudi na dobrom glasu i ogromna većina njih iza sebe ima dela na koja svi treba da budemo ponosni.

U kojoj meri su Masoni povezani sa politikom danas u Srbiji?
U intelektualnom smislu smo izuzetno povezani sa aktuelnim dešavanjima u zemlji i svetu. To znači da se Braća svakodnevno trude da svojim razmišljanjima, ali i delima doprinose tome da naša zemlja postane što uređenija i kvalitetnija. RVLS uživa veliki ugled na međunarodnoj sceni u masonskom svetu, a samim tim i Srbija, kao zemlja. Neka Braća su i neposredno politički angažovana i ta Braća, takođe, u okviru svojih nadležnosti pokušavaju da implementiraju zdrave vrednosti u ovo društvo. Nažalost, mnogo je toga lošeg iza nas i poznato je da je „čašu uvek lakše razbiti, nego napraviti“, te se rezultati našeg rada veoma polako prolamaju, poput sunčevih zraka, kroz guste oblake. Ali, ubeđeni smo da će vremenom naša zemlja postati mesto u kojem će se bolje živeti.

Pored Regularne velike lože Srbije, da li u našoj zemlji postoje još neke organizacije koje se  predstavljaju kao masonske, a da to nisu?
Kao što sam već rekao u procesu obnovljenog sazrevanja slobodnog zidarstva u Srbiji su se dešavala i razilaženja i razni nasporazumi, što je sasvim prirodno. Neka nekadašnja Braća, koja su iz razno raznih razloga ostajala u manjini, osnivali su svoje paramasonske organizacije, pokušavajući da na taj način, zadrže neke samo njima znane privilegije. Dakle, ima takvih organizacija. Neke su vredne određenog poštovanja, a neke nisu vredne ničega.
Regularna Velika Loža Srbije, na čelu sa Velikim Majstorom, Bratom Rankom Vujačićem, ima međusobna priznanja sa preko 150 Velikih Loža iz celog sveta, uključujući Ujedinjenu Veliku Ložu Engleske (koja se smatra Majkom Ložom), Ujedinjene Velike Lože Nemačke, Veliku Ložu Rusije, sve Velike američke Lože i dr. Brojimo preko 1.200 članova u 35 Loža, imamo svoje objekte širom Srbije, veliki broj Odbora, izdavačku delatnost, humanitarnu delatnost, naučno-istraživaćku delatnost, Masonsku akademiju, ogromne međunarodne aktivnosti, na desetine kreativnih sastanaka tokom svakom meseca, organizujemo izložbe o slobodnom zidarstvu i svim ovim sa ponosom predstavljamo Srbiju u svetu, gde Regularna Velika Loža Srbije ima veoma veliko poštovanje i brojna priznanja za postignute uspehe.